Alma Šok – Kreativnost je moja priroda

Ponovo nakon sedam godina od našeg prvog intervjua...

0
156

Moj projekat “100 žena Plave zvijezde“ ne bi mogao biti potpun bez priče o Almi, radionici Merjem i principima koji su me vodili radeći jedan od svojih prvih intervjua u životu. Naime, krajem 2012. godine sam pokrenula svoj sajt „Plava zvijezda“ i jedan od prvih intervjua je bio sa Almom Veliu. Taj razgovor objavljen tada je pomogao i u stvaranju lijepe ljubavne priče o kojoj čitajte u nastavku.
Iz Alminih ruku i njene radionice je 2019. godine izašao poklon za Miru Adanju Polak.
Saradnja između njene radionice i mog sajta postoji i danas nakon sedam godina.

Naš prvi susret

Tada sam pisala: Alma je završila Ekonomski fakultet u Podgorici i tokom radnog vremena obavlja posao u kojem klijenti zahtjevaju profesionalnost, posvećenost i savjesnost. Ali onda van kancelarijskih zidova, perlice i pletivo različitih boja svakodnevicu najednom učine ljepšom.

Nedugo po pokretanju sajta sam otišla na bazar rukotvorina i cilj je bio da uradim intervju sa vlasnicom najljepšeg štanda kojeg uočim. Bilo je mnogo lijepih, ali se u mom oku odvajao jedan po kreativnosti, šarenilu pletiva i nazivu. Baš tada smo, na tom bazaru, Alma i ja ostvarile prvi kontakt, a vrlo brzo uradile i intervju. Bio je to moj drugi intervju koji sam uradila u životu. Sjedjele smo u kafiću, razgovarale i ja nemam čak ni fotografiju koja bi dočarala tu priču.

Kada smo tada razgovarale, kreativnu radionicu Merjem su činile Alma Veliu sa svojom sestrom Seadom i majkom Ratibom. Alma je bila djevojka, pričala mi je svom porijeklu i tradiciji:

“Moja porodica pripada nacionalnoj manjini Goranaca. To je etnička grupa nastanjena na području Gore, u trouglu između južne pokrajne Kosova, Makedonije i Albanije. Gora ima 19 sela, svoje običaje i goranski jezik koji predstavlja mešavinu dijalekata koji se govore u zapadnoj Bugarskoj, Južnoj Srbiji i delom u Makedoniji. Goranci su pripadnici Islama i imamo veoma bogat i raznovrstan kulturni folk.”

Sedam godina poslije

Alma Šok i ja, septembar 2019

I danas smo, nakon sedam godina od tog intervjua, sjedjele zajedno, ali sada smo obije srećno udate žene i majke. Alma Veliu se sada preziva Šok i već tri ipo godine je majka divnih bliznakinja. Sada rijetko plete, a ako se i dohvati konca i igala to je isključivo za djecu ili na molbu prijatelja kojima tu uslugu ne naplaćuje. Ovaj put smo naš intervju zabilježile fotografijom.

Pri našem susretu da uradimo ovaj intervju su se zapravo srele dvije mame. I kako to biva, počela je priča o djeci, navikavanju u vrtiću i kvalitetu vremena koje im posvećujemo kao roditelji. Razgovale smo svakako i o pletivu, jer nas je ipak ta priča spojila prije sedam godina.

Alma, da li se sjećate našeg prvog susreta?
I danas je sećanje na prvi susret sa “Plavom zvezdom” sveže. Radionica Merjem je tada izlagala svoje radove u tržnom centru Delta u Podgorici i tamo smo se prvi put upoznale. Sjećanje na to i naš kasniji intervju uvek izaziva emocije koje se vezuju za porodicu, korene, početke.

Principi po kojima se stvaraju trajne veze

O Almi Šok i radionici Merjem sam pričala ove godine Miri Adanji Polak u bašti hotela Vardar u Kotoru. Naime, dok smo Mira i ja dogovarale susret, ja sam istovremeno radila i na pripremi poklona za svoju sagovornicu iz okruženja. Htjela sam da to bude suvenir iz moje države, mali znak pažnje, ali koji u sebi ima i propratnu priču.

Sjetila sam se Alme i njene radionice jer kada sam radila moj intervju sa njom te 2012. vodili su me baš Mirini principi. Objasniću: tada mi je Alma ukazala povjerenje i pričala o svojoj baki, o tome kako je ona nju i sestru Seadu učila da pletu i kako je u čast bake radionica dobila ime Merjem. Bio je to vrlo zanimljiv i živ razgovor. Kada sam došla kući prekucala sam naš razgovor i poslala ga Almi na korekturu.

„Zahvaljujem se na pažljivom slušanju, ali ipak ove delove želim da se uklone iz intervjua“, pisalo je u Alminoj poruci, a redovi koje je trebalo skloniti bili su označeni žutom bojom.

I danas se sjećam svog razočaranja!
Ipak, sklonila sam sve što Alma nije željela da podijeli sa javnošću, bez obzira što su ti djelovi bili vrlo lijepi i motivacioni. Ne objaviti ono što sagovornik ne želi je princip i novinarke koju sam i tada strastveno istraživala. Od onog što je tada ostalo u intervjuu napravila sam najbolji prilog koji sam mogla i kojim smo naposljetku i Alma i ja bile vrlo zadovoljne (možete ga pročitati ovdje).

poklon za sagovornicu iz okruženja

Zbog virtuelnog Mirinog uticaja i moje borbe sa sobom koju sam vodila da li objaviti ili ne ono što sagovornik ne želi, željela sam da dio poklona koji sam pripremala bude baš rad iz radionice Merjem. Alma je moj poziv i molbu prihvatila odmah i iz njenih ruku je izašla vrećica ispletena u plavoj boji u koju sam stavila suvenir iz Crne Gore.

„U taj poklon sam uheklala najdivniju emociju“, rekla mi je dok mi je predavala tirkiznu torbicu.

Hvala što ste ovog ljeta prihvatili moju molbu da uradite jedan dio poklona za moju sagovornicu. 
Jelena, bilo je zadovoljstvo. Prvo sam se obradovala što si me se setila, a sama činjenica da je tvoja molba značila da ponovo uzmem u ruke iglu i konac – vratila je brojne emocije i sećanja. Posle pet godina trebalo je sesti i opustiti se uz iglu i konac, ali sada u okruženju kada su devojčice uvek oko mene, u uzrastu kada vide nešto novo i žele da dotaknu i igraju se time. Pokazala sam im šta je to i gledala kako dodiruju konac i iglu, uz stalnu pozornost da se ne povrede. Brzo im je zainteresovanost opala, pa sam iskoristila priliku da uradim deo poklona za tvoju sagovornicu. Oduševljenje je bilo još veće kada si mi odala tajnu i rekla ko će biti tvoja sagovornica.

Ljubavna priča pod plavom zvijezdom

Alma mi je povjerila da kada čuje za „Plavu zvijezdu“ osjeti leptiriće u stomaku. To je drugi put da čujem da je moj sajt učestovao u zbližavanju dvoje ljudi u emotivnu vezu.

Kako se to dogodilo?
Moj suprug i ja smo počeli češće da komuniciramo tek nakon što je izašao taj intervju na „Plavoj zvezdi“. Do tada je to bila uobičajena komunikacija koja se svodila na razmenu čestitki za praznike, kratak razgovor u prolazu ili da s vremena na vreme podelimo iskustva sa studija ili putovanja.

Znači da ste se poznavali i prije objave tog intervjua?
Da, svakako. Mi se znamo odavno, čak su se i naše porodice poznavale, s tim da je naša komunikacija bila povremena i rijetka. Kada je izašao intervju, on ga je vidio na društvenoj mreži, prokomentarisao i malo po malo počela je bliža i češća komunikacija. Razgovori o mom hobiju su nas odveli u ljubavnu priču, vjenčali smo se i imamo Hanu i Aišu.

“Sada je vrijeme kada Sebe poklanjam porodici”

Mama koja zna da plete, svojim djevojčicama isplete pape, kape, a rančeve za vrtić detaljima učini drugačijim od ostalih.

Aiša i Hana sa mamom, privatna arhiva

Šta ste prvo ispleli ćerkama?
Bilo je to još dok sam bila trudna sa devojčicama. Isplela sam im po ćebe, ali kako su se rodile 7. juna i u podgoričkoj vrućini onda u tom startu ćebad nismo koristili. Ipak jesmo kasnije kada su one počele da sede, pa su mogla da posluže barem da im pokrijemo nogice u šetnji.

Šta je sada obavezno što preuzmete na sebe da im ispletete?
Kada su bile bebe mnogo sam volela da im heklam pape, i to ne samo njima već svim bebama iz mog okruženja. Sada već postaje tradicija da svake zime dobiju od svoje mame po zimsku kapu. Nažalost nemam vremena za neke veće stvari.

Da li u Vašoj kući uvijek ima vunice u raznim bojama?
Uvek! Kada god treba da reagujem tim svojim umećem, ja sam spremna. Na primer, devojčice su skoro krenule u vrtić i obe su dobile po isti ranac. Kada mi je učiteljica skrenula pažnju da je potrebno nešto uraditi kako bi se rančevi razlikovali, ja sam isheklala početna slova njihovih imena i utisnula ih u tkaninu rančeva.To su ti detalji na koje sam uvijek spremna.

Alma je i kao djevojka bila veoma vezana za porodicu. Tako je i sada za porodicu koju je formirala sa svojim suprugom.

Koji Vas trenuci u porodici čini iskonski srećnom?
Topao sedmi jun 2016, soba na porođajnom, jaki bolovi i ulazak doktorice neonatologa sa sestricom u pozadini koja nosi Aišu i Hanu. Tada sam ih prvi put videla. Čini mi se da nisam nikada bila srećnija i zbunjenija. Saopštenje doktorice da su to dve zdrave bebe. I trenutak kada sam kroz suze pitala sestricu da li ih mogu uzeti u ruke. Čini mi se da bi i sada mogla zaplakati i uvek ću to moći kada se prisetim tog trenutka.
Od tada svaki trenutak proveden sa njima i suprugom čine me iskonski srećnom a posebno kada smo u prirodi ili kada spremamo hranu i probamo neke nove recepte.

Alma sa svojim djevojčicama, privatna arhiva

Da li i pored svih obaveza kod kuće i na poslu, kada uzmete igle u ruke, nađete kreativnost u sebi?
To je za mene iskonski prirodno. To je nešto što mene uvek ponese i od čega ja nikako ne bežim, ali jednostavno zbog svih obaveza nemam vremena da se tome posvetim u meri kao što sam nekada. Mada sa druge strane te obaveze koje sada imam su radosne obaveze i potrebe. Porodici poklanjam sebe i svaki trenutak svog slobodnog vremena, i nije mi žao što nemam više vremena za svoj hobi. I za njega će se jednog dana naći vremena, a sada uživam u ovome i to mi je važno. Ali kreativnost je svakako uvek tu. To je moja priroda. Ona će u meni i oko mene biti uvek prisutna i naći način da se ispolji.

Heklanje za Almu nikada nije bio posao niti to može biti. „Posao je ono što bi trebalo da vam pruža finansijsku stabilnost, a ovo je ljubav.“

Da li se i Vaša sestra bavi još uvijek pletivom?
Da, Seada više nego ja. Ona je sada na porodiljskom odsustvu i onda ima više vremena. Sve u svemu, radionica Merjem postoji i stvara.

Kada najčešće dolaze ideje do svog izražaja?
Kada sam sama dese se ideje. One su najvažnije u ovom hobiju, a onda kada počnem sa njihovom realizacijom postaje nevažno jesam li sama ili je neko prisutan. Tada samo delam.

Da li ćete i svojim ćerkama prenijeti svoje znanje?
Ako pokažu interesovanje, hoću naravno. Za sada mi se čini da više Hana ima talenta i gena za ovaj vid kreativnosti nego Aiša, ali videćemo i to vremenom koje je pred nama.

Ovim susretom smo sklopile i dogovor: pošto imam u planu da uradim reklamni pribor za „Plavu zvijezdu“ , Alma je izrazila spremnost da heklanim detaljima bude dio te priče. Na taj način saradnja „Plave zvijezde“ i radionice Merjem se nastavlja, na obostrano iskreno zadovoljstvo.

Intervju uradila: Jelena Petrović
Podgorica, septembar 2019.

Ostavite komentar