Svetlana Vilić – Posmatrala sam kako duhovna muzika menja karakter osoba

Baš u danima božićnih praznika želim donijeti priču o duhovnoj muzici. Šta predstavlja, kako utiče na čovjeka... "Pred kompozitorom duhovne muzike stoji isti zadatak kao i pred ikonopiscem", kaže moja sagovornica.

0
196

“I metnu u usta moja pesmu novu, hvalu Bogu našem.” Tako piše u Psalmima 40 stih 3.

Moja sagovornica je dirigentica Svetlana Vilić, koja se sa uspjehom bavi i pedagoškim radom. Gospođa Svetlana je rođena i odrasla u Rusiji, a visoko obrazovanje je stekla na prestižnom državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov” u Lenjingradu. Bila je umjetnički rukovodilac brojnih poznatih srpskih horova, a već šesnaest godina je na čelu Prvog beogradskog pjevačkog društva. 

Prvo beogradsko pevačko društvo u kripti sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, na turneji Društva septembra 2019. Fotografija sa facebook grupe Društva

„Naša vera počiva na nadi u svetlu budućnost“

Gospođa Svetlana Vilić, u Kotoru, na dan koncerta Prvog beogradskog pevačkog društva. Septembar 2019.

Gospođo Svetlana, šta čini duhovu muziku ispred ostalih? Da li vjerujete da je pjesma zapravo najuspješnije sredstvo da se duhovna istina utisne u srce smrtnika?
Duhovna muzika je poseban žanr horske umetnosti. Pored velikog značaja koji ima u profesionalnom muzičkom svetu, ona je pre svega namenjena bogosluženjima, u kojima ima ulogu da probudi, oblikuje i ukrasi tekst molitve. Pred kompozitorom duhovne muzike stoji isti zadatak kao i pred ikonopiscem – s tim da osim estetskog doživljaja njegovo delo treba da izazove molitvene emocije. Takvu njegovu poruku kao stvaraoca razumeće svako srce željno duhovne istine.

Svetlana Vilić sa sinom u posjeti manastiru Ostrog. “Ostrog smo posetili sa horom na putu za Podgoricu.” Septembar 2019.

 

Živimo u vremenu kada bi neko rekao da je u mnogim situacijama teško imati snage zapjevati. Ovo Vas pitam kao ženu koja je svoje lične kvalitete izgradila na temeljima vjere, da li je zapravo hrišćanska dužnost biti prijatno raspoložen bez obzira na sve?
U teškim vremenima pesma je uvek okupljala ljude i pomagala im da lakše prebrode nevolje. Znamo za primere kada su vojnici pevali radosne pesme u ratu da bi se uzdigli duhom. Zato ne vidim razlog da budemo neraspoloženi u vremenu u kojem živimo. Dobro raspoloženje je stvar karaktera i vaspitanja. Upravo duhovna muzika, koja pretežno čini repertoar našeg hora, daje razlog da se na probama ljudi osećaju prijatno, ispunjeno i da odu kući u lepom raspoloženju. Kompozicije koje uvežbavamo oslanjaju se na duhovni tekst, a sve pravoslavne molitve završavaju se rečima uzdanja u Božiju pomoć jer naša vera počiva na nadi u svetlu budućnost. Prema tome, nema razloga za tugu. Postoji čak „vreme radosne tuge“ – Strasna sedmica. Atmosfera u horu biva drugačija kada radimo na kompozicijima za Veliki petak, čiji sadržaj direktno vodi na mesto događaja u Golgoti: Mokranjac je svojom muzikom veoma upečatljivo oslikao te događaje. U trenucima dok hor peva, vlada neki nepoznati osećaj smirenja, nekarakterističan za svakodnevicu. Primećujem kako se iz godine u godine ponavljaju ista dešavanja i kako su ljudi željni tog osećaja. Posmatrala sam kako duhovna muzika menja ne samo snagu vere nego i karakter osoba.

Moja sagovornica sa sinom u Kotoru, 2019. povodom septembarske turneje Društva po Crnoj Gori. Dušan Vilić je studirao orkestarsko dirigovanje na istom konzervatorijumu u Rusiji kao i njegova mama. Sada je tamo na postdiplomskim studijama, a inače je član Prvog beogradskog pevačkog društva skoro 15 godina

 “Tempo života je postao prebrz da bi se izdvojilo vreme za lično zadovoljstvo”

Prvo beogradsko pevačko društvo je najstariji hor u Srbiji. Osnovan je na praznik Svetog Vasilija Velikog 14. januara 1853. godine u Beogradu. Zanimljivo jeste da je hor od pjevačkog društva koje je osnovala grupa građana, prerastao u istinsku nacionalnu instituciju. Zanimljiv je podatak da su godine 1899. članovi Prvog beogradskog pevačkog društva osnovali najstariju muzičko pedagošku instituciju u Srbiji, a danas je to Muzička škola „Mokranjac“ u Beogradu.

Gospođa Vilić govori o tome:

„Prvo beogradsko umetničko društvo je oduvek posedovalo visok kvalitet, postignut umetničkim radom sa horom. Kao živu tradiciju, utisnutu u temelje Društva plejadom najpoznatijih kompozitora i dirigenata, takav rad hor nastavlja da neguje i sada. Svako ko se nađe na čelu ovog ansambla treba da bude svestan značaja uloge Društva kao ambasadora srpske kulture na polju svetske kulturne baštine. Moje obrazovanje mi dozvoljava da sa potpunom odgovornošću radim na umetničkom razvoju hora sledeći njegove tradicije. Preuzela sam dobar ansambl koji su vodili obrazovani i stručni rukovodioci. Moj zadatak je bio da radom na tehnici pevanja proširim vokalne mogućnosti hora i da nadogradim postojeći veoma zahtevan repertoar novim kompozicijama.“

Gospođo Svetlana, bili ste učenica čuvenog profesora Aleksandra Niklusova i školovali se na prestižnom državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov” u Lenjingradu. Može li se napraviti paralela kako danas izgleda horsko pevanje u Rusiji u odnosu na period kada ste Vi studirali?
Nažalost, trenutno u Rusiji gde sam rođena i odrasla, horsko pevanje više nema istu popularnost kao u vreme mog studiranja, a broj amaterskih horova se drastično smanjio iako su akademski horovi i dalje na vrlo visokom nivou. Verovatno je tempo života postao prebrz da bi se izdvojilo vreme za lično zadovoljstvo: studenti i mladi stručnjaci jure karijere, a mlađi penzioneri i dalje moraju da rade zbog nedovoljnih primanja. Slično se dešava i u našem horu za razliku od vremena kada sam pre šesnaest godina počela da radim sa njim. Sve manje mladih je zainteresovano za ozbiljan i temeljit rad jer zabava je uglavnom njihov osnovni cilj okupljanja. Međutim, kada nam dođu novi ljudi, vrlo brzo uvide da stvaralačka atmosfera u horu se ne odnosi samo na rad, nego i na trenutke druženja i da u Društvu vlada atmosfera toplog prijateljstva. Pevači dolaze na probu posle napornog dana da bi se napunili pozitivnom energijom, a kvalitet se održava zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti starih članova hora, koji novim članovima služe kao primer rada i ponašanja u kolektivu.

A šta razlikuje školovanje na ruskom konzervatorijumu u odnosu na druge muzičke obrazovne institucije?
Dirigentsko obrazovanje u Rusiji u korenu se razlikuje od srpskog po tome što se dirigovanje horom i dirigovanje orkestrom izučavaju zasebno. Horsko dirigovanje uči se u srednjoj školi i na konzervatorijumu, uz školovanje glasa svih devet godina. Mnogi dirigenti su postali profesionalni horski ili solo pevači. Orkestarsko dirigovanje kao elitna profesija moglo je da se upiše samo posle završenih studija horskog dirigovanja ili nekog instrumentalnog odseka.

Koncert Prvog beogradskog pevačkog društva u manastiru Stanjevići, septembar 2019. Privatna arhiva

“Dirigent je kao izvor inspiracije i stvaralačke energije”

Prethodnog ljeta hor je gostovao u Crnoj Gori a mediji su prenijeli vijest da će publika dugo pamtiti nastup Prvog beogradskog pevačkog društva koji je “bez sumnje, bio jedan od muzičkih događaja koncertne sezone koja je tek počela.”

Kakve ste impresije ponijeli iz Crne Gore gostujući tokom septembra 2019.u nekoliko crnogorskih crkava?
Doživeli smo divne trenutke na turneji po Crnoj Gori. Bili smo najtoplije i najsrdačnije dočekani od strane naših domaćima i slušalaca. U to vreme u svim gradovima su bile velike vrućine, teško je bilo disati, a da ne pominjem pevanje. Međutim, sve smetnje su nestajale kada je hor izlazio pred svoju dragocenu publiku koja je bez obzira na vremenske prilike došla na koncert. Nagradili smo je bogatim programom, lepim pevanjem hora i solista, a posle dužih aplauza i sa nekoliko kompozicija sa duhovnom i rodoljubivom porukom.

Imala sam srećnu okolnost da upoznam ženu koja pjeva u Vašem horu i predstavila mi Vas je kao “izuzetnog i jedinstvenog rukovodioca hora.” U njenoj divnoj priči o horu i Vama kao osobi od koje se na svakoj probi nauči nešto korisno i lijepo, primjetila sam i da imate poseban pristup izvođačima. Naime, pouke koje im prenosite ne tiču se samo načina kako da otpjevaju nešto, već ih učite i značenju tih riječi, a onda kada čovjek zna značenje lakše mu je pronaći i način kako da to iznese. Da li upravo ta Vaša duhovna potkovanost, hor čini drugačijim u odnosu na druge koji takođe pjevaju ovu vrstu muziku?
Da bi se na probi postigli umetnički rezultati, proces zajedničkog muziciranja podrazumeva isto razmišljanje svih učesnika. Uloga dirigenta je svakako višestruka. Na probama dirigent bi trebalo da bude ne samo vokalni pedagog i onaj ko upućuje u sadržaj i karakter kompozicije, nego i izvor inspiracije i stvaralačke energije, dok se na koncertu stvaralačkom procesu priključuje i publika. Za amaterskog pevača srdačan odziv publike na njegovo pevanje je najveća nagrada za uloženi trud.
U Srbiji je amatersko pevanje veoma popularno i na dosta visokom nivou. Bogatstvo melosa i narodne pevačke tradicije imaju snažan uticaj na savremene generacije. Uostalom, kvalitet horskog pevanja zavisi i od rukovodioca hora i njegovog profesionalizma. Hvala Bogu, ima dosta dobrih horova koji se razlikuju samo po tome na koji način se sa njima radi. Ako mislimo na entuzijazam, složno pevanje i čisto intoniranje – svi su odlični. Ipak, postoji viši stepem amaterizma koji teži ka umetnosti horskog pevanja, gde hor predstavlja instrument u rukama profesionalnog dirigenta.

Prvo beogradsko pevačko društvo u Kotoru, u crkvi Svetog Nikole u Starom gradu. Fotografija preuzeta sa facebook grupe Društva

 “U duhovnoj muzici je najvažniji sadržaj molitve”

A onda mi je gospođa Vilić objasnila i samu srž duhovne muzike.

“Postoje različite prilike u kojima može da se izvodi duhovna muzika, čak iste kompozicije mogu da se prilagode različitim situacijama jer tekst jedne molitve može odražavati različita stanja duha. Za mene je sva dobra muzika duhovna, to jest, takva da može nahraniti dušu i uzdići duh. U tome je suština umetnosti i njen glavni zadatak. U duhovnoj muzici je najvažniji sadržaj molitve – ona je glavna dragocenost. Svaki kompozitor tumači tekst na svoj način određenim muzičkim sredstvima, onako kako ga je osetio i spoznao. A da bi dragulj zasijao treba mu odgovarajući okvir. Nije dovoljno samo poznavanje zanata da bi se komponovala duhovna muzika. Kompozitoru je neophodno lično duhovno iskustvo, određeno znanje i još mnogo toga što čini u svemu tome harmoniju. To može da bude samo Božiji dar. Dela takvih autora lako je prepoznati. Ona mogu biti veoma složena po formi, sadržaju i vokalnoj zahtevnosti, ali ako se pravilno pristupi radu – brzo se i sa zadovoljstvom uče.“

Nastup u Kotoru, solisti su Miloš Bjelić, Ana Cvetković Stojnić i Dušan Vilić. Privatna arhiva

Hor Prvog beogradskog pjevačkog društva redovno pjeva na nedjeljnim i prazničnim bogosluženjima u Sabornom hramu u Beogradu. Koliko to zahtjeva proba nedjeljno?
U našem horu broj proba je ograničen na samo dve nedeljno i zahteva brzo učenje zbog koncertnih i bogoslužbenih obaveza hora u Sabornoj crkvi i na drugim mestima. Zahvaljujući pažljivom odabiru kompozicija i kompleksnom radu na njima, Prvo beogradsko pevačko društvo ima veliki koncertni repertoar koji se tradicionalno sastoji iz dela najpoznatijih kompozitora koji su više od veka stvarali na području Srbije, takođe kompozicija ruskih, bugarskih, grčkih autora i kompozitora drugih konfesija. Naravno, ovakav obim i vrhunski kvalitet materijala zahteva stručnu muzičku i vokalnu pripremu pevača.

Koliko godina imaju najstariji članovi hora? Da li su im, bez obzira na godine, probe teške i naporne?
Prvo beogradsko pevačko društvo nikada nije bilo omladinski hor. Uvek je imalo u svom članstvu pevače različitih uzrasta, što se odražavalo na zvuk hora. Starija osoba osim stečenog iskustva ima zreliji i snažniji glas. Pored takvog pevača, onaj ko ima dobar sluh i čist glas vrlo brzo iskaže i svoj potencijal. Kombinacijom mladih i zvonkih glasova sa obimnim i zrelim, uz vladanje vokalnom tehnikom, stvara se poseban zvuk hora. Jedini nedostatak amaterskih horova je u tome što mlađi članovi koji su vaspitani u horu i postali vrsni pevači moraju nekad da odu zbog zasnivanja porodica, dobijanja posla i drugih promena u ličnom životu. Svi horovi se suočavaju sa time da pored trenutaka vrhunaca imaju i neizbežne momente određene napetosti u svom životu i radu. Ali, uz Božiju pomoć, 14. januara Prvo beogradsko pevačko društvo će ući u sto šezdeset sedmu godinu neprekidnog rada od svog osnivanja, što govori samo za sebe. Uvek smo spremni da primimo u svoj kolektiv nove članove i da podelimo sa njima svoje duhovno i pevačko iskustvo. Ovo govorim i u svoje lično ime i u ime hora.

Na posljetku ovog razgovora, želim gospođi Svetlani da mir Božiji vlada njenom dušom, a horu na čijem je čelu kao dirigentica mnogo nastupa na slavu Božiju.

Dodatak: na prvoj fotografiji intervjua je Prvo beogradsko pevačko društvo u Sabornoj crkvi u Beogradu. U toj crkvi hor pjeva na službama više od 130 godina.

Intervju uradila: Jelena Petrović, januar 2020.

Ostavite komentar