Pjesnik koji će se suprotstaviti Pitagori

kapetan

 

Pročitajte: On je čovjek čiji stih iz pjesme sa konkursa Plave zvijezde opominje: “Bogat se samo sa sobom druži”. I to nikako nije jedini stih koji ostane u glavi čitaoca, jer napisao je Konstantin Jerinić  Kolja preko sedam stotina pjesama za djecu i odrasle. On je pjesnik čiji pogled i interesovanje hrle ka svemiru i našim stvaraocima  iz ko zna kojih galaksija. Bavi se i inovacijama, a želja mu je da jednog dana “razbije” Pitagoru. Kada je napisao svoju prvu pjesmu pomislio je: “kako bi bilo lepo da moju prvu napisanu pesmu  peva Safet Isović”. Predstavljam izuzetno zanimljivog čovjeka, čija je pjesma Čojstvo na dlanu ostala za veoma mali korak iza prvonagrađene na konkursu Plave zvijezde, tema “Obilje besplatnosti”.

 

 

 

 

  • Ko je Konstantin Jerinić  Kolja?

 Nadam se da ne zamerite odgovorom u stihu.

 

DETINJSTVO  BEZ DETINJSTVA

Bogovi mu okrenuli ledja na svet kad je došao k`o rob,
tad osuđen kao dete bede  da je mog`o sis`o bi u grob.

***

Dal` iz želje il` neželje rođen, zar se zato pita  jedna beba,
gladov`o sam zajedno sa majkom, često nebi ni suvoga hleba.
Napredovah i u školu podjoh,  dal` bi  sit, pričati ne vredi,
napredovah sa zavišću sitih, pa iako u nepoštednoj bedi.
Pogledi su moji bili bistri, al` teško je siromahu doć` do izražaja,
kada je sit razumeo gladnog, želeo sam moje bede kraja.
U školi na solidnom nivou, i mislio sam da su “uče“ ljudi,
al` gladnoga je ućutkati lako šamarima raskalašene čudi.
Šamari su zvonili po licu, osećah se povređen i jadan.
Ne poteče suza zbog  bola, već od bola – ponižen  i gladan.
Sazreo sam bez igračke rano, nadao se sa Bogom jedinstva…
otišao sam, jer tamo sam bio -u detinjstvu-  dete bez detinjstva.

DANAS je Kolja deo svesti u tranziciji – u zavidnom progresu- u koju Kolja neizmerno veruje.

  •  Šta Vas raduje i koja su Vam interesovanja? Otkada pišete poeziju?

Ne znam koji procent ljudi –do suze- oseća radost videći tuđe uspehe – tuđe radosti, ali u svakom slučaju ja pripadam  jatu  tih ‘izabranih’ srećnika.To je ONO najvažnije, mada za ispunjen mozaik moje radosti postoje i drugi detalji iz svakodnevnice.

Što se tiče moga interesovanja,  pa uglavnom je usmereno u praćenje tema o svemiru i našim stvaraocima  iz ko zna kojih galaksija. Bavim se i inovacijama, a želja mi je da jednog dana “razbijem” Pitagoru.

Kad je pak reč o mome pisanju, prvu pesmu sam napisao sa 12 godina i sećam se kao sada; zamišljao sam kako bi bilo lepo  da moju prvu napisanu pesmu  peva Safet Isović. (osmijeh)

  • Kako čuvate “nevinost oka” u svijetu koji je pretrpan svega dobrog i lošeg?

Ni ono loše nije u toj meri loše u svom postojanju i delovanju  koliko je to slučaj  sa  ljudima koji  još uvek ne otvoriše skroz pandorinu kutiju LOŠEG. Kad je pak reč o DOBROM, pitam se da li imamo vremena i morala da razmišljamo i primetimo to DOBRO kad ne možemo učiniti niti par koraka a da se ne sudarimo sa lošim i još lošijim. I pored takvog viđenja situacije, optizam je moja vodilja, mada mi često na tome zamere.

  •  Da li Vas poezija čini plemenitijim i uzvišenijim?

Pitanje nije bas jednostavno/”bezazleno”  kao što izgleda i treba mu prići sa izvesnom dozom opreza.. Na odgovor na takvo  pitanje se  olako može nakalemiti neki od bajnih psihologa sa duplim aršinima, a to zadovoljstvo mu/im po svaku cenu treba uskratiti. Ipak, i pored pomenutog opreza, moj odgovor je  DA! Vidite.. dok pišem poeziju – tada –intelektualno- najviše vremena provedem sa sobom, a tu je i nezaobilazna svest.  Pritom  ogledalo duše je uvek čisto i neumoljivo i bez pogovora otkriva svaku mogucu šaru karaktera,  šaru koju prepoznaje samo  onaj vlasnik kome je zaista stalo da upozna destinaciju dalekog horizonta.

  • Kakav je život u Kanadi?

Život se živi onako kako je kome “suđeno”. Neko ko pak ima šansu da razmišlja o zivotu, on Kanadu vidi drugim očima što je ustvari najlepši sud uz pomoć popularne kovanice – ‘svaki medaljon ima dve strane’ . Kanada je obećana zemlja za poslusnike, dok je IPAK najbolja za par promila stanovništva koji  poslušnike samo glume do perfekcije. Dakle, po svemu sudeći, Koljin život u Kanadi je odličan.(!)

Koljino najveće dostignuće u poeziji je pjesma – Himna ženama sveta pisana na 40 svjetskih jezika. Pjesme vrijedne pomena su i: Duše veslaju uzvodno, Kćeri Republike Srpke, Gde god da te sretnem Rusijo mila, Rusija, Divlja ružica, Srbiji sljubavlju, Srećna što je nema, Prazni horizonti i druge.  Piše bajke za djecu i kratke priče. Objavio je roman Tragični Odjek Zlatne Jeseni, te sa 30 pjesama i priču Prva Ljubičica Srbije u Zborniku ZAVEŠTANJE 2012.

Pjesma koja se borila za prvu nagradu konkursa Plave zvijezde je:

ČOJSTVO NEMA CENU

Ispruži Levicu darova punu,
Tako ćeš mnogima čeznju ublažiti,   
Neka je puna ljudskosti tvoje,
U njoj će neko hleba potražiti.        

Neka tu bude i poneki groš,
Da prosjak kupi unuku  slatkiš,          
I neka je u ruci što-šta još,
A koliko daješ, nemoj da mariš.

Pažnju i Ljubav na dlanu pruži,
Da nekome prosvetli pogled tupi,        
Bogat se samo sa sobom druži,
Sad zna da ne može čojstvo da kupi.

        ***

Desnicu čistu okreni ka Bogu,         
Hrist uvek daje blagostanja više,
Iz bogate ruke neka opet uzmu,
To  Božije Stado uči da diše.

Edmonton, 2013

  • Kako je živjeti daleko od mjesta gdje Vam, sigurna sam, leluja duša u smirajima dana?

Najbolji odgovor ćete dobiti ako čitate stihove pesnika dijaspore, jer hteli mi ili ne, stihovi najmanje lažu. Analizirajući stihove, iz istih možete više dokučiti nego i sami  učesnici lavirinta nazvanim NOSTALGIJA. Često se vidim u “odori penzionera”, kako leti ustajem oko 6 dok sam već u 7 ujutro pred kioskom.. novine pod ruku, pa u gradsku kafanu na kaficu. Sve vidim, SVE, ali ljudi, ne vidim nešto najvaznije u svemu tome. Osim sebe ne vidim ONE koje bih želeo da sretnem na jutarnjoj kafi.. ne sme čovek ni sam sebi priznati šta im se desilo, a znam, RASEJAO IH RAT.

Kolja je rodjen 12. Marta 1954. u Miloševcu (Modriča/Šamac. Najnoviji rodoslov pokazuje da mu porijeklo potiče iz 15. vijeka negdje izmedju Nikšića i Danilovgrada). Još kao dijete seli u Zap. Berlin, a nakon 30-ak godina provedenog u Berlinu sa porodicom seli se u Kanadu. Slobodni/nemirni pa zato i mladalački duh mu ne obećava samo jedno utočište. ‘Meridijani su još uvek otvoreni’ , kaže Kolja sjetno ‘zureći’ u čari, po njemu, najljepše melodije svijeta – TAMO DALEKO.

 

Sa ovim stihom najsrdačnije pozdravljam pesnike našeg foruma PLAVA ZVEZDA.

 OPREZNO, GENERACIJO

 Mi starimo,
Vreme ne odmiče,
Vreme ne juri,
Mi  srljamo.
Vreme je krivo,
Ma lupamo priče, (!)
Vreme ne greši,
Mi zabrljamo!
 
Vaš brat po peru – Konstantin Jerinić Kolja

.

Pripremila: Jelena Aleksić-Petrović

Ostavite komentar

%d bloggers like this: