Pročitajte: Njeno interesovanje jeste umjetnost. Zato je stvara i u tom stvaranju postoji svom svagom umjetničke duše. U njenom Postojanju ne postoji nešto što ne može. “Spremna sam da rušim i proširujem svoje granice čak i po cenu neuspeha”. Poezijom nadahnjuje i piše: “Reci sebi, uvek hoću, zaboravi ne mogu i neću. Samo reci kao želju. Hoću! I…“. Ili pak stihom podsjeća šta sve može onaj ko smije i želi! Veruje, da je Venera na rođenju obilato darovala svojim darovima. Voli sklad i ljepotu i uživa u osjećaju harmonije, opuštenosti i smirenosti. Njena djeca i djeca sa kojom radi više od trideset godina joj vraćaju vjeru u ljude. Sa radošću predstavljam finalistkinju Plave zvijezde, Svetlanu Todorović iz Beograda.
Ona je jedna od onih ljudi koji Vas širinom svog Duha zapuhnu svježinom, bojama koje donesu sa sobom ofarbaju Vam Duh u ružičasto, a interesovanjima postaknu na uzvišeno.
- Ko je Svetlana Todorović?
Rođena sam 30. 09. 1957. god. u porodici Krantić u Vrčinu, u jednom od većih sela u blizini Beograda. U ranom detinjstvu, sa roditeljima, odlazim u Beograd gde sam nastavila svoje školovanje. Završila sam fakultet za defektologiju davne 1980-te god. Radim na mestu stručnog saradnika u zdravstu u KCS, na klinici za ORL i MFH kao surdoaudiolog u dečijoj ambulanti za audiološku dijagnostiku i rehabilitaciju.
- Otkada pišete poeziju i kako ste uhodali u avliju umjetnosti?
Dugogodišnje iskustvo u radu sa decom sam shvatila kao izazov da to stavim na papir i pretočim u knjige za decu koje će nam pomoću u praktičnom radu. Tako su nastale knjige: 1. 2. 3. “Priče u slikama”, “Igram se i učim”, “Radni listići”, “DVD program rehabilitacije”. Kako je u svim ovim radovima bilo i pesama, kao logični nastavak stvaralaštva nastala je knjiga sa pesmama za decu: “Da li volim što sam mali? ” i knjiga (ozbiljne) poezije ” Na granici pola veka”.
Ne smatram sebe talentom za pisanje poezije, ali mi u sklopu mojih svestranih interesovanja i to polazi za rukom. Interesuju me lepe umetnosti: knjige, slike, muzika, film, gde se može ispoljiti kreativnost. Volim da sam okružena skladom i lepotom. Uživam u osećaju harmonije, opuštenosti i smirenosti koju mi one daju. Rođena sam u znaku vage gda je izražena vladavina Venere, planete lepote i ljubavi. Sve je u mom životu podređeno ljubavi i ako nje nije uvek bilo. Volim kada su tasovi ove vage u ravnoteži. Tada sam u stanju da se posvetim stvarima koje volim.
Tasovi ove vage bili su osetljivi. Reagovali su i na najsitniju promenu nijanse još od najranije mladosti. Često sam bila zbog te prevelike osetljivosti povređena, razočarana i tužna. Bila sam sklona da brzo odustajem i da se povlačim u svoj svet. Najbolji drug i drugarica bile su mi knjige. Čitala sam i sve drugo što mi dođe pod ruku. U svoje spomenare beležila sam citate koji su na mene ostavljali jake utiske i svoje prve pokušaje pisanja poezije. Ukrašavala ih crtežima i slikama. Tako sam ušla u svet, ne samo lepih reči već i u svet lepote uopšte, šire gledano. Verujem, da me je i Venera na rođenju obilato darovala svojim darovima. Ha, ha!
Danas se ne zanosim idealima kao u vreme mladosti. Mislim da je ipak sve u nama i našim mislima. Neko je rekao: – “Pazi šta misliš, možda ti se i ostvari”. Život me čeličio a ja sam ulagala u svoje i popravljala svoje slabosti. Postala sam odlučna i istrajna osoba. Izgradila sam svoj svet u kome tražim utočište, u kome imam svoja zadovoljstva. Bavim se onim što volim. U njemu želim i hoću da vidim samo lepotu. U njemu ne postoji nešto što ja ne mogu. Jednostavno to ne priznajem. Spremna sam da rušim i proširujem svoje granice čak i po cenu neuspeha. To bi u suštini bio moj pokretački moto. Čini mi se da sam to najbolje rekla u svojim pesmama: Hoću sreću i Ko sme i želi:
HOĆU SREĆU
Hoću i danju i noću,
hoću juče, danas, sutra.
Hoću skupa i u samoći.
Hoću i mogu,
i kad imam i kad nemam.
Hoću sreću čitavog života.
Reci sebi, uvek hoću,
zaboravi ne mogu i neću.
Samo reci kao želju.
Hoću !
I čućeš harmoniju sreće
poeziju života.
Nebo, Bog ili život,
ako veruješ čvrsto
želju će tvoju
da nagradi.
Jednostavno je
samo reci hoću.
KO SME I ŽELI
Ko sme i želi, tаj i može.
Sizifov kаmen dа izgurа.
Plаnine dа izmesti,
morа dа preplivа.
Ko sme i želi, tаj i može.
Zvezdu Dаnicu od mesecа dа odvede.
Sа osmehom dа pokloni Suncа zrаk.
Poljubаc prvi i srce mlаdo dа ukrаde.
Ko sme i želi, tаj i može.
Pesmu od slаvujа dа nаuči,
vetru dа se pridruži
rаzdrаgаn uvek dа se druži.
Ko sme i želi, tаj i može.
Umestro izgovorа
uvek dа nаđe nаčinа
snove dа ostvаri nа jаvi.
- Svetlana, kako Vi čuvate “nevinost oka” u svijetu koji je pretpan svega dobrog i lošeg?
Nevinost oka sam uspela da sačuvam zahvaljujući deci. Ne samo zahvaljujući mojoj deci već i deci, sa kojom radim preko trideset godina. I oni su moj svet u kojem tražim utočište. Deca su čiste, nevine i iskrene duše. Kod njih je sve jasno. Oni Vas vole ili ne vole i prepoznaju kada ih neko iskreno voli. Sa njima sve mora da liči na igru i da bude puno ljubavi. Tako gledano, čitav moj radni vek bio je igra i druženje sa decom. Ko se sa decom druži u njemu ono dete nikada i ne odraste. Oni mi vraćaju veru u ljude. Svet i život još ih nije iskvario. Znam da ima dobrih ljudi i da ih je više od onih loših. Samo zlo je upadljivije i vidi se više u odnosu na dobro. Tako još naivno, čisto i iskreno hoću da verujem da svet može biti bolje mesto za život i boravak ljudi.
- Da li Vas poezija čini plemenitijom i uzvišenijom?
Da, poezija je sama po sebi plemenita i uzvišena čak i kada je njena tematika teška, crna, ružna. Ona oplemenjuje dušu čoveka pa čak i prostor u kojem čovek boravi. Verujem da može i Svet oplemeniti svojim skladom reči i lepotom rime.
Srdačan pozdrav svim ljubiteljima poezije, ” Plavoj zvezdi” i Vama lično Jelena. Još jednom Vam hvala što ste organizovali ovaj konkurs, što ste smatrali da moja pesma zaslužuje da bude među deset najboljih. Hvala za ovaj intervju i što imate strpljenja da me saslušate.
Pjesma kojom se Gospođa Svetlana predstavila na konkursu Plave zvijezde, na temu Obilje besplatnosti jeste:
BESPLATNA PESMA
Život teče i žubori kao reka.
Pored nas prolazi ni svesni nismo.
Nosi dane, noći, godine nam krade.
Otvori oči, otvori dušu, pogledaj lepotu ovoga života.
Sve je kao na dlanu,
samo nauči u svemu da vidiš lepotu.
To nema cenu, ne možeš da kupiš,
al’ pesme možeš besplatno da pišeš.
Pogledaj svako jutro, svako veče,
nebo oslikano bojama Sunca.
Simbol rađanja i umiranja duše čoveka.
U izobilju besplatnosti imali nešto lepše od toga?
Između rađanja i umiranja ispuni život lepotom.
Daruj svetu osmeh, lepu reč i ljubav svoju.
Dobrim delima obogati ovo obilje lepote.
To bar nije skupo i tebi će dobrim da se vrati.
Ima li išta lepše od dečijeg smeha i pesme ptica?
Poljupcem vrati osmeh na lice tužnom čoveku.
Zagrljaj daruj usamljeniku.
Otvori svoje srce, ljubav nek poteče.
O svemu tome piši pesme lepe.
Kroz njih nek poteče lepota duše tvoje.
Nađi reči i rime, pesmu pokloni, svet ukrasi.
Budi jedinstven, jedan u obilju besplatnosti.
P.S. Evo nekoliko mojih radova kojima volim da ispunim svoje slobodno vreme.
Napomena: zahvaljujem se Gospođi Svetlani što je izdvojila vrijeme da nas raduje svojim radovima i svojom umjetnošću! Svetlana, želim Vam obilje umjetničkih sadržaja i stvaranja, na radost svih nas koje je zapuhnula Vaša kreativnost i podstakla na lijepo! Takvi ljudi mijenjaju svijet čineći ga lijepim!
Jelena Aleksić- Petrović
