Stihovi sa pjene od mora

photocat

Predstavljamo mladu suprugu i mamu sa mora. Poezija joj se svuda po kući i svijetu. Napisala je i prvu priču za književni konkurs, a rezultati istog se očekuju. Predstavljamo Sanju Vilus iz Budve. Njena poezija, šta voli i šta ne voli, šta je pokreće i kada napiše najljepše pjesme.

Poezija svuda po svijetu 

Njeno ime je Sanja Vilus i živi u Budvi. Ima 31 godinu, muža Slavena, dvoje djece kćerku Anđelu i sina Andriju.

Sanja o sebi: Rođena sam u Sarajevu, završila gimnaziju, upisala fakultet jer sam mislila da će mi to pomoći da bolje pišem, ali se zaljubih pa fakultet stade a pesme nastaviše dalje.

O svojim pjesmama: Do sada je napisano i smešteno u jedan rokovnik oko 100 pesama, bar trećinu toga razbacano je po kući u raznim verzijama, na papiru, u sveskama, u kompjuteru. Kad dođu na red i pod ruku, dožive neku novu verziju i zasluže svoje mesto u rokovniku.

11“Po prvi put napisah i priču koju želim da pošaljem na Konkurs Vranac tako da Vam o njoj ne bih govorila sad.”

***

Sanjine pjesme su do sad nagrađivane, pohvaljivane i objavljivane:

  • Treća nagrada na drugom Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “Vojislav Despotov” (2012.)
  • Pjesma „Nađoh te“ objavljena i prevedena na Njemački jezik u Almanahu Večiti ram Umetničkog udruženja „Milutin Alempijević“ iz Frankfurta na Majni.
  • Pjesma „Snovi“ objavljena u Zborniku Mesopotamija (2012.)
  • Pjesma „Tebi“ objavljena u Zborniku Mesopotamija (2013.)
  • Pjesma „Ostani noćas“ objavljena u Zborniku Mesopotamija (2014.)
  • Pjesma „Mrak“ objavljena u elektronskom Zborniku „Goli život u umetnosti“
  • Pjesma „Tu si“ objavljena u Zborniku poezije „Nek živi ljubav“

 

Na kafi sa G-đom Inspiracijom 

22

“Ne gajim cveće jer uvene. Volim da čitam i da pišem. Volim fotografiju (zavolela je uz muža koji se njome bavi). Volim muziku, ne volim tišinu, sem kad pišem. Volim moje prijatelje, na svim stranama sveta.

Ne volim Hari Potera i Gospodare prstenova (proglasite me za čudaka slobodno, ali to za mene nije književnost).

Inspiraciju nemam kad ja hoću, nego kad gospođa Inspiracija odluči da popije kafu sa mnom. Što znači ne pišem po temama ( i kad pišem to liči više na cinizam nego na odgovor na temu). Pišem o ljubavi – ljubav pokreće svet! I da, kako reče Andrić „Kad nisam očajan, ja ne valjam ništa“.

Anegdote… Pa nije da ih nema ali su lokalnog tipa i ne bi bile interesantne nekome ko me ne zna, a i kad se napišu izgube smisao. Mada mogu pomenuti da je pesma „Snovi“ nastala iz mog sna koji je najavljivao jako loše dane svaki put kad bih ga sanjala.”

 

Poezija Sanje Vilus

.

NAĐOH TE

Nađoh te
na raskršću svetova
slomljen od ratova, stradanja
umoran od traženja
davanja bez povratka, bez granica.
Prepušten beznađu
bez svetle tačke u bescilju
grešnih misli pune glave,
pogrešnih ljubavi puno srce
pravih prazna duša,
lepih snova prazan papir.
Nađoh te…
Na pogrešnom mestu
u previše pogrešno vreme
suviše pogrešna ja…
al’ prava ljubav.
Nađoh te
al’ ne umeh da te čuvam
nađoh te…
al’ te ipak nemam.

Pjesma „Nađoh te“ je objavljena i prevedena na Njemački jezik u Almanahu Večiti ram Umetničkog udruženja „Milutin Alempijević“ iz Frankfurta na Majni.

***

SNOVI

Talas me lomi, nosi me na stenu
grabim rukama,pokušavam da bežim
nema nigde nikog a u takvom trenu
da spoznam svoj život bezuspešno težim.

Uradila sam sitne, beznačajne stvari
ne započeh ništa ekstremno mi važno
kad god mi je sunčano, kiša dan pokvari
jedino sam iskreno volela i snažno.

Nemam zadnjih želja niti zadnjih misli
ovo nije kraj ničijeg života
ovo je nauk za one što su kisli
a nosili kišobran u rukama smotan.

Nije pir gotov talas još lude
buni se i more što plivati ne znam
zamahnuti moram zašto da se čude
neću da potonem u taj crni bezdan.

Talasi se lome stišala se bura
ljuljuška se barka na sred mrkog mora
nazad se ne može, napred samo guram
kad stigoh do obale već je bila zora.

Kukuriču petli negde u daljini
najavljuju glasno neki novi dan
okretoh se naglo, nasmejah tišini
bure i oluje samo loš su san.

Pjesma „Snovi“ je objavljena u Zborniku Mesopotamija (2012.)

***

TEBI

Pesma za tebe, a ni reči o tebi
jer nema svrhe pričati o tome
šta bi bilo kada bilo ne bi
kako, gde, čemu, s kim i kome..

Živeti bez nade u pustom ovom svetu
udisati vazduh pun tuge, mek
kao leptir sanjar zaustavljen u letu,
kad smrt prekide veličanstven let.

Živeti bez snova kad sni su najpreči
u svetu je lepše iza trnja, granja
kada tuga zna sreću da izleči,
kada lepo samo može da se sanja.

Živeti bez pesme u hladne dane
kada srce samo od zime nazebe,
bez nade i snova, bez ljubavi sred tame
znači samo – živeti bez tebe.

Pjesma „Tebi“ je objavljena u Zborniku Mesopotamija (2013.)

***

OSTANI NOĆAS

Ostani noćas kad svet mi se ruši
da zajedno patimo bar još noći ove
noćas mi izleči gorčinu u duši
ostani da sanjamo one lepe snove.

Ostani noćas kad mi treba sreće
kad mi ti značiš od svih drugih više
ostani noćas kad boli su veće
reci da me voliš,ali noćas tiše.

Ostani noćas kad odlaze svi
kad su vrata sreće zatvorena
ostani noćas ostani bar ti
ostani noćas sam od svih ostavljena.

Ostani noćas,ne brini za sutra
još večeras hoću da pričam sa tobom
ostani noćas ne plaši se jutra
i ne plači kad ti kažem zbogom.

Ostani noćas kad zvezde se gube
sa istoka sunce izaći će jasno
ostani jer usne poslednji put ljube
ostani noćas sutra biće – kasno.

Pjesma „Ostani noćas“ je objavljena u Zborniku Mesopotamija (2014.)

***

MRAK

Mrak
ušunjao se u grad kao skitnica
uvukao hladne ruke u džepove
i sipao zvezde između oblaka.
Umorno okačio kaput o Mesec,
uzeo da čita bajke deci pred spavanje,
pustio vukove da zavijaju
da se zaljubljeni ljube i skrivaju.
Umirio sav živi svet
ptice u gnezdu,cvrčke u travi
čak i mačke sneno predu
a psi spavaju bezbrižno u neredu.
Ušuškao nas u tople prekrivače
pokupio u koš ružne snove
a ostavio nas nasmejane…kako je divan
i odjurio pre zore…da joj se skriva.

Pjesma „Mrak“ je objavljena u elektronskom Zborniku „Goli život u umetnosti“

***

TU SI

Tu si
U trenu te pretrpam
Mojim problemima,
Tu si
I slušaš, pokušaš
Da pomogneš mi u dilemama.
Tu si
Znam, dosta mi znači
Što postojiš bar na trenutak,
Tu si
Znaš mi misli,
Znaš duše svaki skriven kutak.
Tu si
Da pružiš mi ruku
Kad trebaš mi jako,
Tu si
I nek’ dugo bude tako
Jednostavno, lako…
Tu sam…

Pjesma „Tu si“ je objavljena u Zborniku poezije „Nek živi ljubav“

***

TRAŽIM TE…

Tražim te u snu.
Ti dolaziš na oblacima boje purpura
i bacaš pred mene latice crvenih ruža,
a ja …skrećem pogled u stranu
da ne bi primetio
moje oči pune suza radosnica.

Sanjam te
kako u samu zoru budiš sunce da mi sja
i praviš mi hlad svojom rukom,
umivaš me beharom i hladnom rosom
vidim u snu
kako skupljaš ostatke svoje prošlosti
i bacaš u vatru za moju ljubav.

A onda se budim…

Nalazim te…
Nalazim te u crnoj javi kako mi srce lomiš
i bacaš pod noge da ga bolje uništiš
i ja plačem od bola dok ti skrivaš pogled
da ne bi primetio moje suze.
I vidim
kako ranom zorom navlačiš zavese,
izbegavaš sunce.
Ti voliš kišu jer osećaš dok pada
da ceo nebeski svod plače zbog tebe.
Umivaš me otrovom iz očiju,sa usana…
i još vidim
kako si sve svoje uspomene iz mladosti
spremio na jednu gomilu
još danas ćeš da mi je baciš u lice.

Ne,
ne želim više ni da te sanjam
Stvarnost je mnogo teže podneti
kad se iz lepog sna probudiš.

***

ĆUTIMO DANIMA

Ćutimo danima
muče me grozne aveti
grubog i pakosnog sveta.
Ćutimo danima
ne govorim ti šta me tišti,
ne pričaš mi šta ti smeta.

Ćutimo danima
bacim pogled na tebe,
misli ti lutaju,nisi tu.
Ćutimo danima
osećam,dok sanjarim,
tvoj pogled na mom ramenu.

Ćutimo danima,
svako u svom uglu
svojih teških misli.
Ćutimo danima,
ne prekidaj tišinu
ne govori…pusti me da ćutim.

***

DOK SPAVA NORMALAN SVET

Tišina na ulicama,
mrak i muk
tek poneki zalutali ‘veseljak’
pusti glas…pa zapeva.
Lako je njemu
on ima vrlo malo krvi u alkoholu
može da peva dok ga grlo nosi
šta mu fali.
Nijedan drugi živi stvor
se ne čuje…
sve je opet mirno i tiho
budni samo ‘veseljak’ i ja.
On sretan što je pijan
a ja..glave pune loših snova…
al bar se nasmejah njegovoj:
‘Ej otkad sam se rodioooooo…’

***

PESNIK

Kad vode ljubav tuga i seta
kao proleću što su laste vesnik
rodi se čudo od deteta
bežite ljudi :”Evo ga pesnik”.

Možda je bio obično dete
kvario igračke umazan ceo
al tamo negde oko šesnaeste
vide da svet nije baš beo.

Prošao je od tad rešeto i sito
naišao stoput na zid svojim telom
k’o mu je kriv zašto nije pit’o
kako pesnik živi u svetu ‘nebelom’.

I umreće jadan,ostavljen i sam
njegovom proleću ni laste nisu vesnik
”Nemam,zlato,ništa ja tebi da dam
i reči mi trebaju,jer ja sam samo pesnik.”

Dodatak prilogu, 31.januara 2016. : Nakon čitanja Sanjine “Kutije”, ista mi je dugo ostala  u glavi. Da je pročitate treba vam manje od pet minuta. Iskreno je preporučujem… >>> OVDE <<<

“Plava zvijezda” 

Leave a Reply