Прочитајте: Њено срце је отворено и она воли да путује и открива нове свјетове са новим људима. Подстиче младе да пишу, дарује им несебичну поршку а у својој поезији се труди да буде препознатљива. У Њемачкој води богат и квалитетан културни живот, али ипак пише: “Хиљаду је жеља, али једна само у срцу трепери…”. Сљедећи финалиста конкурса Плаве звијезде јесте Зорка Чордашевић.
[box style=”info”]Зорка Чордашевић – рођена Аврамовић- рођена je у Модрану – Бијељина- Република Српска 1951.год. Економиста туризма- завршила Вишу туристичку школу у Београду. Од седамдесетих живи у Франкфурту СР. Њемачка. Мајка je двоје дјеце и бака шесторо унука. Веома комуникативна, одговорна и поуздана особа.[/box]
- Госпођо Зорка, кажите нам шта Вас радује и која су ваша интересовања? Откада пишете поезију?
Пишем поезију за дјецу и одрасле, као и хаику, од првог разреда основне школе. Још у првом разреду награђна сам од- Весела свеска- и од тада пишем. У својој биографији сам вам доставила значајније, само прве награде, било би превише да набрајам друге и треће , као и похвале.
Пуно читам , волим да путујем, занимају ме мјеста која још нисам посјетила, волим да упознајем нове људе, да размијењујемо мишљења, прихватам добронамјерне савјете. Такође волим да помажем људима и у добру и у злу, не желим да понижавам никога, сваког прихватим онако какав је.
Кад год ми се пружи прилика да сам позвана на фестивале поезије и пјесничка дружења, то искористим и увијек се вратим , срећнија и са новим познанствима и искуствима. Желим да помогнем младим пјесницима који тек почињу да пишу, зато ме многи уважавају на сусретима. Циљ ми је да што више постичем младе да пишу, да нас има ко наслиједити. У поезији се трудим да будем препознатљива мојим читаоцима.
Радујем се свачијем успјеху, наравно ако је праведно стечен, презирем намјештаљке и неправилности.
- Какав је живот у Њемачкој, у Франкфурту?
У Франкфурту живим од 1970. год. То је град на ријеци Мајни, у покрајини Хесен, али моје срце и душа је у мојој СЕМБЕРИЈИ, нисам дозволила да ме средина , године и вријеме измијени, остала сам иста , оно весело модранско дијете. Очувала сам све своје- оно што сам понијела са родног огњишта, вјеру , језик , обичаје и тако учим и своју дјецу и унуке. Веома сам поносна , због тога.
Франкфурт је банкарски град, град културе и поезије Гетов град, град историјских споменика и музаја, сајамски град. Једном ријчи град у коме би свако пожелео да живи.
Живот је онакав како се ко снађе, као и свуда. Ја лично сам задовољна и добро сам се снашла, бар у културном животу.Члан сам Удружења књижевника Хесена и члан Хаику пјесника Њемачке, веома сам прихваћена и не видим никакву разлику између мене и њемачких чланова.
Овдје се култура и умјетници веома цијене и поштују, док код нас нажалост није тако.
Без обзира на све, ја волим мој народ, моју отаџбину и користим прилику да дођем у своју земљу кад год могу, а долазим врло често.
Поносна сам на своје коријене и своје поријекло и браним мој народ у свијету, а то је и дужност и обавеза сваког пјесника.
За крај овог представљања, Госпођа Зорка ће подијелити са Плавом Звијездом један свој хаику и једну пјесму
Ни мајке на прагу
ни дим у оџаку
а Бадње вече
ВРАТИЋУ СЕ
Хиљаду је жеља, али једна само
у срцу трепери, у крви се груша,
гдје још увијек рађа , стара оскоруша
у цик зоре бијеле , да се вратим тамо.
Гдје фрула пастира снено село буди
и умилним гласом пјева сојка птица,
гдје под стревом гнијездо свија ластавица
гдје умију и сад поштоват се људи.
На огњишту тамо тиња жишка мала
већ предуго чека да ватру распламти,
ту нас пуна кућа – моја душа памти
са оцем на челу за софру сједала.
Кад процвате јорговани,
једног јутра у свануће,
туђини ћу рећи , збогом!
кућном прагу , вратићу се.
Госпођа Зорка је до сада објавила:
- СЕМБЕРСКЕ СУЗЕ – поезија за одрасле, БАГДАЛА Крушевац 1997
- РАСУТО СТАДО -поезија за одрасле , КЊИГОТЕКА Београд 1999
- ЧАРОБНИ ОРКЕСТАР – поезија за дјецу АСИК Подгорица 1999
- БРЕЗЕ У ЗАВИЧАЈУ– хаику поезија, ГНОСОС Београд 2001
- ДЈЕЧАК И СВИТАЦ – хаику поезија -ЛИБРО компани Краљево 2008
- СЕМБЕРИЈСКИ ВИЈЕНАЦ –поезија за одрасле – ЛИБРО компани 2008
Зоркине награде:
- Прва награда Југославије 1975. – МОЈА ДОМОВИНА ТРИДЕСЕТ ГОДИНА У СЛОБОДИ –
- ВИДОВДАН 2009 Реп. Српска
- ЗЛАТНИ ОРФЕЈ 2009 – Франкфурт.М 2009
- ЗЛАТНА ЛИРА 2010 – Франкфурт. М 2010
- ЗЛАТНА ЛИРА 2011 – Франкфурт. М 2011
- ПОВЕЉА КАРАЂОРЂЕВИЋА –Београд 2011
- ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ – Македонијум 2012
А пјесма којом се Госпођа Зорка представила на конкурсу Плаве звијезде је:
ДУЊА НА ГРАНИ
Огољеле гране и добују кише
на измаку јесен, тихо дане броји
само једна дуња неубрана стоји
одољева вјетру, полако се њише.
Ко на мртвој стражи, усамљена бдије
под звјезданим небом ко дукат се жути
забринутог лица, као да се љути
што сњегове чека гдје јој мјесто није.
Гледам тако дуњу како тужи сама
у прошлост се врати, сузе ми низ лице
сјетих се кад давно – баш на Материце
једну крупну дуњу поклони ми мама.
Ја је дуго чувах – би ми успомена
ширила је мирис, као душа њена.
Припремила: Јелена Алексић – Петровић
