.
Прочитајте: До сада је написао на десетине хиљада песама и њима преплавио све квадрате свога станарског простора, али то никако није његов крајњи домет… “Имам осећај да моје време тек долази и да тек у њему требам да потврдим нека своја лична предвиђања везана за још блиставије песничке висине.” Од свих пјесама које је до сада изњедрио не може издвојити најбољу јер она и не постоји, “али зато свако ново дружење са мојом музом обећава ми више и више, што значи да увек могу написати бољу песму.” Представљам једног од десет финалиста Плаве звијезде, Веселина Гајдашевића, Фекетић, Србија.
.
- Ко је Веселин Гајдашевић?
Рођен сам пре шездесет година у селу Тења у источној Славонији. Песме пишем од своје ране младости, од када оне и постају саставни део мог живота а и велика неопходност која је за кратко време прерасла у моју велику љубав.
Од тих сада већ далеких времена па ево све до сада песма је постала и остала моја главна преокупација, проткана увек новим изазовима који су ме одвлачили све дубље у смисао и боју поезије и њених звезданих и осунчаних видика.
До сада сам написао на десетине хиљада песама и једноставно њима преплавио све квадрате свога станарског простора што није још мој крајњи домет, имајући у виду да лирске исповести из моје душе просто куљају као жуборава плима без које више и не умем да трајем.
.
САЊАР СРЕБРНЕ БРОЈАНИЦЕ
Код мене и даље ништа нема ново
И даље по старом довољно већ дуго
За неког сам бројка за некога слово
За некога опет ни једно ни друго
О пролећу и сад излазим на кишу
И стазом у цвету босе ноге ходим
Без обзира што ме неки негде пишу
Још увек само овде и овде се водим
Излистава стране мог живота књига
И тако док ценим његов ултиматум
За неког сам тајна за некога брига
За некога само избледели датум
Пут ми је и даље траса упитника
И срећан и тужан једнако се владам
Мада светом носим печат губитника
За љубав постојим и истој се надам
Воља ми је тврда ко орах и лешник
И стазом од снова и варљиве среће
За неког сам светац за некога грешник
За некога можда нешто сасвим треће
Сунце ми се смешка за облаком густим
И настоји видим и мени да сване
У бунар пун звезда ја ведро да спустим
Па онда у њега њих колико стане
И остаћу исти док груди ми дишу
А утиске других не желим да сводим
Без обзира што ме неки негде пишу
Живећу и даље овде где се водим
.
- За оне који не знају, Фекетић је село у општини Мали Иђош у Војводини. Ја лично волим Фекетић! Волим његове људе, његову ријеку Кривају и парк са базеном Штранд. Одакле Веселин у Фекетићу?
Овде у Фекетић сам стигао стицајем околности из села свог детињства,овде преневши из роднога краја сваку и најмању успомену која ми је попут свих других била веома драга и давала ми огроман подстрек да наставим са још већим жаром да пишем и песмом да кажем све оно што осећам. Веома сам срећан што сам успео да се одржим на поетској сцени и што сам стекао за себе довољан ауторитет гледан кроз признања самих читалаца, који ми улива сваким даном све веће самопоуздање и носи ме све већом поетском снагом ка новим и непресушним надахнућима.
Од десетина хиљада песама које сам до сада изнедрио не могу издвојити најбољу јер она и не постоји али зато свако ново дружење са мојом музом обећава ми више и више, што значи да увек могу написати бољу песму.
Иза мене како сам већ више пута нагласио стоје огромни успеси на пољу писане речи али ја лично их не сматрам таквима јер некако имам осећај да моје време тек долази и да тек у њему требам да потврдим нека своја лична предвиђања везана за још блиставије песничке висине. Веома ми је драго што ми је Плава звијезда указала ову јединствену прилику да промовишем свој песнички опус и израз и у то име искрено и од срца желим јој свако добро и то на сваком пољу делатности, сигуран да ће наша сарадња потрајати још дуго и да ће временом прерасти у најдивнију поруку и слику која ће и кроз нова времена зрачити и исијавати сјајем искрености,обостраног поверења и свих најдрагоценијих врлина које правдају смисао и високе вредности самога живота.
.
Пјесма којом се Веселин Гајдашевић представио на конкурсу Плаве звијезде је сљедећа:
.
Осмјех је радост похвале вриједна
Осмјех дубином својом плијени,
И пун је неке блискости цвјетне,
Када неко некога цијени,
И са неким се неко сретне!
Из Њега сунце трепери мало,
Што порукама вјерним зрачи,
Да некоме је до неког стало,
И неко неком много да значи!
Осмјех је украс сваког лика,
Кадасе душа у Њега слива,
Још из далека драга слика,
И Тајна што се разоткрива!
Њиме се Љубав најљепше каже,
И свака Нада за коју знамо,
Када се двоје очима траже,
Или у ходу кад махну само!
Осмјех чудном топлином влада,
У дивном своме сјају меком,
Када се неко нама нада,
И када ми се надамо неком!
Толико тога Он може рећи,
Када се неком са лица шаље,
А и човјек је некако већи,
Насмијан када продужи даље!
Осмјех је Радост похвале вриједна,
Порука наде и рајска сјена,
И од свих љепша Пјесма једна,
За све године и времена!!!
Јелена Алексић Петровић
п.с. Данас је 06. април 2013. када нас је песник Веселин Гајдашевић обрадовао својим новим стихом. Преносимо га, уз ВЕЛИКУ захвалност што нас се песник сјетио:
Топла као осмјех ока
тајанствено из висока
дивним сјајем Звијезда Плава
наше стазе обасјава.
Уз срдачан поздрав,
песник
Веселин Гајдашевић из Фекетића
