Stvaranje i duhovno osmišljen život je velika hrabrost

doradjivanje sume u ateljeu

Ovo je neobičan prilog, jer sadrži prepisku nas dva posljednja Mohikanca. Tako me je nazvao slikar i dizajner Branko R. Stanković. Rekao mi je i da sam altruista. Nije mi bilo lako ubijediti ga da uradim ovaj prilog, jer već 20-tak godina ima svoje principe. “Moramo biti kreativci, „umetnici“ svog života da bi sebe „umetnuli“ u sirovu  datost”. Iskrena preporuka da pročitate.

Upornost na obije strane

slikanje Zagradja

Kada sam objavila reportažu Tvrđava koju su gradile žene, kontaktirao me gospodin Branko R. Stanković, slikar i dizajner. Zaljubljenik je u crnogorski primorski krš, a ja sam imala čast da mi predstavi svoj pogled na crnogorske predjele objašnjen četkicom i bojom. Slikao je i restaurirao ikone u crkvama  Sv.Tekle, Sv.Marije i Sv.Petke Svete u Sutomoru.

Rekao mi je da od ’99. godine odbija sva gostovanja na televiziji i štampi, jer ne želi da svojim nastupom “besplatno popunjava prazne i siromašne kulturne emisije i rubrike.”

Poslao mi je slike koje nastaju pod njegovom vještom rukom i složio se da ih objavim. Ali priču o sebi nije želio. A ni ja nijesam odustajala od iste, jer ovaj umjetnik vrijedi! A ja želim da “Plava zvijezda” bude portal vrijednih priloga.

Stari Bar

Branko Stanković: “Doneo sam odluku da zbog ne-kulturnog afirmisanja i nažalost,uspešno uspostavljenog kulta „turbofolk“ života u našim prostorima samostalno ne izlažem i time izrazim svoj nenasilni stav prema društvu u kome živim! Da sam kojim slučajem „angažovani“slikar onda bih to mogao i slikama/izložbama kao moj prijatelj akademik Mića Popović u svoje vreme.”

Na kraju sam neizmjerno zahvalna što je ovaj prilog znatno bogatiji pričom o Branku R. Stankoviću.

Život treba pretvoriti u umjetnost

Rođen je 1952.g u Slavonskoj Požegi u Hrvatskoj. Srednju dizajnersku školu (škola za industrijsko oblikovanje) završio je u Beogradu 1971.g. Potom je u u klasi Zdravka Vajagića 1979. u Beogradu završio Višu školu za primijenjenu umjetnost.

Sozina ljevacko polje

Sozina, Ljevačko polje. Brankovi radovi su prvenstveno ulja na platnu, srednjih i većih formata.

Usavršavao se od 1979-1990.g. u Umjetničkom paviljonu na Starom sajmištu u Beogradu kod: Mihaila Stanića, Miće Popovića, Marija Maskarelija, Fila Filipovića, Miloša Gvozdenovića i Dragana Vasića.

sa Micom Popovicem

Sa Miodragom Mićom Popovićem (1923-1996), bio je akademik, slikar, likovni kritičar, pisac i filmski režiser.

Pročitao je moju elektronsku zbirku poezije  koja je nastala u mojim 20-tim godina i dao vrijedno mišljenje.

Za sebe kaže da je u svojim 20-im godinama počeo sa izučavanjem filosofije i književnosti Indije, Kine, Japana i Grčke. “Međutim, kasnije veliki utisak ostavljaju i savremeni filosofi među kojima su Berđajev, Solovjov, Sioran i drugi.  Ne mogu reći da se to, baš na prvi pogled, odražava i na mojim slikama. Ali, nesumnjivo da ima svoje mesto u eshatološkom poimanju sveta i ličnog učešća u njemu, a samim tim posredno i na slikama.”

Pa dodaje:

“U svakoj kreativnosti vidim isključivo težnju za večnim životom i ličnim usavršavanjem kao jedinom opravdanju života i našeg ograničenog postojanja u njemu. Moje namere kako u životu tako i u umetnosti nisu ništa drugo osim prihvatanja ljudske sudbine i aktivnog udela u njoj prema svojim snagama i mogućnostima.”         

hajnehaj (1)

Tvrđava Haj Nehaj, autor: Branko R.Stanković

U našoj prepisci Branko za “Plavu zvijezdu” kaže:

„Ja” ovaj život prvenstveno vidim kao patnju ali, slično vama, i kao izazov – mogućnost da ga transcedentiramo-sublimiramo, prekoračimo, udaljimo se od njega da bi ga kao slikari pejsaža što bolje videli, shvatili i sa osmehom jednog dana napustili” (kroz osmijeh mi je objasnio da u ovoj rečenici ima malo Lao Cea, Čuang Cea i njegovih prijatelja sa Istoka…ali “isto mislim”…)

I dodaje:

“Slikanje, kao i sve ostalo je za mene veliki problem, teško mu prilazim, nije mi to nekakva igra kao što nadobudni umetnici često kažu, da stvaraju sa lakoćom. Čovek je smešten u „ovu dolinu plača“ gde uzvišeno nije lako, traži žrtvu, samoću… Svako stvaranje i duhovno osmišljen život je velika hrabrost i naš prodor u beskonačnost…

Dakle, prvo moramo biti kreativci, „umetnici“ svog života da bi sebe „umetnuli“u sirovu  datost kao mogućnost individuacije…”

Pod Brankovom četkicom 

slike

Od 1980g. Branko je povremeno boravio u Rumuniji, Grčkoj, Italiji, Njemačkoj i Kanadi…

U periodu od 1974. radio je kao dizajner u jednoj štampariji, a od 1979. bio nastavnik Likovnog vaspitanja u Beogradu. Od 1981. je osam godina radio kao likovni urednik.

Od 1990. do danas kao samostalni umjetnik radi u svome ateljeu u Beogradu-Sremčica i Sutomoru.

rijeka crnojevica

Rijeka Crnojevića pod rukom Branka Stankovića. Branko je član Udruženja likovnih umjetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije od 1985.g. Od 1984-2006.g učestvovao je u radu više likovnih kolonija u Srbiji i Crnoj Gori.

Bogorodica ratacka (2)

Branko je radio na izvođenju više monumentalnih mozaika. Pored  ikonopisa pisao je kritike za izložbe, učestvovao na donatorskim aukcijskim izložbama…

Dobio je više autorskih-otkupnih nagrada za grafički dizajn, logotip i vizuelni identitet.

sozina-odmor

Sozina, odmor. Kada ga pitate koje su mu omiljene teme, kaže da preovladava pejsaž i portret iskazan u nekoj vrsti lirskog expresionizma sa uvek naglašenim koloritom.

“Najveći broj ulja nastao je ipak pod uticajem expresionizma sa naglašenim koloritom i lirskim izrazom.  To su pejsaži u kojima je ponekad prisutna i ljudska figura. Motivi su uvek autentični, zelenog ili plavičastog kolorita, sa prizorima livada ili primorskog krša.”

Brca gornja sutomore

Gornja Brca, Sutomore.

“U poslednjih nekoliko godina na predlog Đorđa Kadijevića radim na aktovima /po modelu/tj. kompilacijama renesansnih i baroknih majstora ali u shvatanju današnjeg postmodernističkog vremena. Uglavnom su to motivi sa venerama, odaliskama… Ne znam gde će me to odvesti…”

sutomore pred kisu

Na slici Sutomore pred kišu. Brankova ulja na platnu se nalaze u privatnim zbirkama (pored Srbije) u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Švedskoj, Njemačkoj, Australiji, Americi i Kanadi.

Od izvedenih, realizovanih i otkupljenih djela najviše je iz oblasti grafičkog dizajna: logotipi firmi, oprema knjiga, prospekti, katalozi, plakati, značke, mozaici, mural…

Jedan je od osnivača danas aktuelne galerije “Trag“ koja postoji od 2006.g.

Valdanos po kisi

Valdanos po kiši

  • Samostalne izložbe slika Branka R. Stankovića:

1984.Ulja na platnu – galerija Sv sava, Beograd,
1985. Pejsaži– galerija SO Stari grad, Beograd
1995.Višak iskrenosti- galerija Kolarac,Beograd
1998. Aura plavog– galerija Vračar, Beograd

  • Kolektivne izložbe:

1981.Izložba ULUS-a, galerija Cvijeta Zuzorić,Beograd .
1981.Majska izložba lik.umetnika N.Beograda, galerija 11.april
1981. Otvoreni Oktobarski salon, galerija Pinki-Zemun
1982. Majska izložba Lik.umetnika N.Beograda, galerija 11.april
1985. Izložba članova ULUPUDS-a, galerija Singidunum,Beograd
1990. Miroslavljevom jevanđelju, Narodni muzej Beograd
1991. Likovni mart, galerija Singidunum,Beograd
1992. Homer, galerija hotel Hajat,Beograd.
1996. Narodni muzej i ULUS -Dečija klinika,Beograd
1998. Izložba članova ULUS-a, Muzej 25.maj,Beograd
1998. Majska izložba Lik.umetnika N.Beograda, galerija 11.april
2000. Majska izložba Lik.umetnika N.Beograda, galerija 11.april
2001. Majska izložba Lik.umetnika N.Beograda, galerija 11.april
2002. Barski ljetopis, galerija -dvorac kralja Nikole,Bar
2006. Izložba kolonije Rajac, galerija Veselin Masleša,Beograd
2008. Sremčica kao likovna inspiracija, galerija Trag
2008. Hronika likovne Sremčice, galerija 73,Beograd
2008. Hronika likovne Sremčice, Šabac

Poslednji Mohikanci

Za moje priloge na “Plavoj zvijezdi” je rekao da imaju “intelektualnu i umetničku težinu” pa me je zato kontaktirao. Tome je i dodao: “Dobro je da nas sličnih ima ali, mislim da smo ipak samo “poslednji Mohikanci” ili još gore Don Kihoti.”

Kada sam mu odala tajnu ko je žena u novinarstvu čiji rad izuzetno cijenim, rekao mi je da smo obije altruisti.

Za moju elektronsku zbirku poezije dao mi je mišljenje koja se sastoji od sljedećeg:

“Na svu sreću i u „ovakvom vremenu“ nisu pogrešili svi oni koji su zapazili tvoju poeziju tj tvoju misao i misiju koja ti je sa Neba data. Lirski vešto protkana misao u tvojim pesmama govori da se treba uzdizati; po Jungu ući u proces Individuacije a po Berđajevu „pomno obrađivati polje svoje duše“. A kako to činiti ako ne kroz sublimaciju ovog sirovog sveta tj stvaralaštvo, što ne mora biti čista umetnost već valja da i sam svoj život pretvorimo u umetnost-umetnost življenja.”

Obasjanje-Branko-Stankovic_slika_L_33235161

Pobornik je hrišćanskog egzistencijalizma, o čemu je pisao u svojoj knjizi Obasjanje,objavljenoj u Beogradu 2003.g.

 

Na kraju “službene” prepiske mi je dodao i ovo: “Moja preporuka je da ne objavljuješ ovo, sebi praviš posao i brigu, već da smireno-meditiraš, a ti ako nemaš pametnija posla uradi kako hoćeš…”

Objavila sam i neizmjerno sam srećna i zahvalna na tome!!!

Pripremila: Jelena Petrović

Leave a Reply