U tom zalasku sunca Vesna Dedić mi je skrenula pažnju na sebe puninom života kojom je govorila i to je bilo dovoljno da već sjutradan u knjižari kupim njenu najnoviju knjigu, sjednem u autobus i poslije posla dođem na Cetinje i promociju romana “Izgubila sam sebe”.
Veče na Cetinju je bilo vrlo prijatno, a sestra i ja smo nakon promocije trčale na autobus da ne bi ostale na klupi kao nekad i sama Vesna Dedić sa mladićem kojeg je dovela da mu pokaže svaki kamen i ugao Cetinja a onda zakasnili na autobus za Podgoricu te prespavali na klupi cetinjske autobuske stanice.
U romanu postoji citat koji mi se mnogo dopao. Pored toga što želim da inspirativni citat prenesem svojim čitaocima, želim da donesem i par pitanja i odgovora koja sam razmijenila sa književnicom i novinarkom. Roman toplo preporučujem.
• U koji lik ste kao pisac svog romana “Izgubila sam sebe” unijeli sebe? Moje pretpostavke su a) da to pisac uvijek radi kada piše svoje knjige, b) da je to Bakili – lik bake glavne junakinje u romanu. Da li griješim u pretpostavkama?
Tačno je i pod a i pod b, ali ima i pod c. Svakom liku u svakom svom romamu poklonim deo sebe, deo ljudi koji čine moj život, okolnosti u kojima sa uživala ili patila.
• Da li inače imate toliko razumijevanja i mudrosti da posavjetujete i podignete drugoga, na toliko inspirativan i osvježavajući način kako to čini lik Iskrine bake? Imate li istu količinu razumijevanja i za sebe, jer mi se nekad čini da najmanje razumijevanja i podrške dajemo upravo nama samima?
Juče mi je drugarica koja me poznaje 40 godina rekla da me nikada nije videla kako kukam i fokusiram se na probleme. Ja i kada imam problem prihvatam ga kao fazu života iz koje ću izaći bogatija za još jedno iskustvo i sa vise samopouzdanja. Umem da ugađam i sebi i drugima. Razlika je što sebi postavljam granice, a drugima dajem povoljne kredite.
• Dopala mi se punina života koju ste pokazali u prilogu na nacionalnoj televiziji Crne Gore uoči promocije Vaše knjige na Cetinju. Zbog te punine, zbog ljepote zalazaka sunca koje ste opisivali, zbog divnih momenata u Pržnom o kojima ste govorili a koji ste tiču Vašeg djeteta i muškaraca koje ste možda voljeli baš na toj plaži, o vinu… ja sam poželjela da nakon posla sjednem autobus i dođem na cetinjsku promociju. Da li ste inače toliko puni života bez obzira što je on nekada i Vama sigurno težak, posebno u ovim vremenima korone?
Jesam. Takva sam. Ne umem drugačije. Ja i kada imam najveće emotivne boli umesto da sedim i plačem ribam kuhinju ili izadjem negde na muziku. To je ono što zovu depresivni optimizam Crnogoraca.
• I imam još jedno pitanje: da li Vam nedostaje prijateljica Isidora Bjelica? Uskoro će godina dana otkako je napustila ovu stranu svijeta, koliko Vam je nedostajala punina njenog života i njene inteligencije u ovih godinu dana?
Isidora i ja nismo bile prijateljice već dve različite žene koje uvažavaju rad jedne i druge. Kada ode neko mlad, majka nekog kome je ona još uvek potrebna od jutra do večeri kao emotivni oslonac, uvek je tuga. Isidori je negde mirno i dobro, navijam za Vilu i na nju često mislim.
***
Citat iz romana koji posebno izdvajam za svaku mladu djevojku, i onu stariju, i za svoju sestru, i udatu i neudatu ženu, i za prijateljicu, i koleginicu, kumu i svaku drugu koju ne poznajem a razumijem jer i ja sam žena:
Kada budeš tužna, pomisli da imaš nas. I obuci najlepšu suknju, pusti kosu i odvedi sebe na najlepše kolače. I pozovi mene. Nikada nemoj da zaboraviš da si moja. Nikada! I ne pravi kompromise ni sa kim! Čak ni sa samom sobom! Ne prihvataj navike prosečnih ljudi! Nemoj da bi postala deo kolektiva, pa da izneveriš ono zbog čega odlaziš. Ako se i vratiš, vrati se svoja. Moja. Naša. Nasmejana. Razumeš? I napreduj! Ali ne grabi! Nauči da pustiš i da ne želiš previše. Lopovi uvek završe u zatvoru, zato ne kradi od drugih ni snove ni ambicije. I samo deli… sve. Potroši sve! Ništa ne čuvaj, osim vere da se jedino dobro dobrim vraća. Ne uvek na vreme, ali se vrati. Jasno? Volim te. I nemoj da ideš bosih nogu u kratkoj suknji kao Engleskinje. I naravno, droga – nikako. To su navike gubitnika, a ti si moja pobednica”, rekla je baka ljubeći mi obraze.
Petrović Jelena, jul 2021.
