Pomilovanje za Marinu Abramović

Marinu Abramović vole i ne vole. Osporavaju njenu umjetnost i poštuju je. Ovo je pokušaj pomilovanja za nju pred onima koji je ne razumiju. Kratki djelovi iz njenog nesrećnog djetinjstva. Najsrećnija u djetinjstvu je bila onih godinu dana koje je provela u bolnici kada je imala samo šest godina.

1
84

U petak, 6. septembra sam stajala ispred Muzeja savremene umjetnosti u Beogradu. Ulaz za posjetioce nije bio moguć, jer su u toku pripreme za retrosprektivnu izložbu “Čistač” Marine Abramović, 21. seprembra. Pripreme su počele još 16. jula.

Neko je voli, neko je ne voli. Zato je i svoju knjigu posvetila prijateljima ali i neprijateljima.
Kada čovjek gleda Marinine performanse ne može da se ne zapita da li kroz njih zapravo nalazi izlaz iz nekih situacija koje su joj zatvarale um tokom djetinjstva. Čitajući njene memoare, “Prolazim kroz zidove”, našla sam mogući odgovor.

Brak njenih roditelja upao je u krizu skoro odmah, “verovatno čak pre nego što sam rođena. Spojila ih je njihova divna ljubavna priča i to što su oboje bili lepi – spojio ih je seks – ali veoma mnogo stvari ih je razdvajalo.”

“… Majka je volela da odlazi na balet, u operu, na koncerte klasične muzike. Otac je voleo da peče prasiće u kuhinji i da pije sa svojim starim društvom iz partizana. Nisu imalo skoro ničeg zajedničkog, tako da im je brak bio vrlo nesrećan. Sve vreme su se svađali.”

Sjećanja na roditelje su bolna i pomiješana:

“Otac me nikada ni zbog čega nije kaznio, nikad me nije istukao i zbog toga sam ga zavolela. Uvek mi je priređivao lepe doživljaje – sećam se da me je vodio na vašare i kupovao mi slatkiše.” Dok im je majka bila odsutna nekoliko mjeseci, otac bi im zakačio ljuljašku u sred doma gdje su živjeli. “Bilo nam je kao u raju – osećali smo se potpuno slobodno. Kad se majka vratila, eksplodirala je od ljutnje. Ljuljašku smo uklonili.” Otac joj je za četrnaesti rođedan kupio pištolj, poveo u striptiz bar i kupio najlon čarape koje joj je majka bacila kroz prozor.

Najsrećnije doba njenog djetinjstva je bilo kada su je godinu dana zadržali na ispitivanju u bolnici. Njena majka i tetka – sestra Marinine majke, često su je tukle, “posvuda su mi izlazile modrice i stalno mi je išla krv iz nosa. Onda, kad mi je ispao prvi mlečni zub, rana mi je krvarila tri meseca. Morala sam da spavam sedeći uspravno u krevetu, da se ne bih ugušila.” Kada su je roditelji konačno poveli ljekaru, ovi su mislili da boluje od leukemije. Naposljetku su se ipak složili da je “psihosomatska reakcija na fizičko zlostavljene kojem su me podvrgavale majka i tetka.” Mnogo godina kasnije, nakon što joj je umrla majka a iz dnevnika koje je vodila i ostavila, Marina će uvidjeti da je njena majka bila zapravo duboko nesrećna žena. 

Kada sam čitala sve te redove, počela sam da je upoznajem. Knjiga je surovo iskrena. Odavno nijesam čitala memoare bez i malo uljepšavanja. U dokumentarnom filmu “Umetnik je prisutan“, rekli su za nju: “Kroz svoje performanse Marina pokušava da pobjegne od stega koje su je sputavale u djetinjstvu.” I to je baš tako.

U svom pismu pred izložbu “Čistač” je napisala: “Bez publike moja umetnost ne postoji. Time vas pozivam da je zajedno napravimo.”

Regularna cijena ulaznice iznosi 600 dinara, dok je za određene grupe utvrđen popust. Izložba će trajati do 20. januara 2020.

Još par citata iz filma “Umjetnost je prisutan” koji su meni bili inspirativni:

  • “Ideja da sam na pravom mestu u pravo vreme mi je najvažnija.”
  • “Dobra umetnost se nikada ne stvara u studiju. Dobru umjetnost stvaram u životu.”
  • “Uvijek sam imala ogromnu potrebu da radim nešto drugačije.”

Marina Abramović, Manifest umetnika:

Pravila vezana za život umjetnika:

Umetnik ne sme da laže sebe i druge
Umetnik ne sme da krade ideje od drugih umetnika
Umetnik ne sme da pravi kompromise zbog sebe i zbog umetničkog tržišta
Umetnik ne sme da ubije drugo ljudsko biće
Umetnik ne sme da od sebe stvori idola…
Umetnik mora da izbegne zaljubljivanje u drugog umetnika

Pravila za umetnikov odnos prema tišini:

Umetnik mora da razume tišinu
Umetnik mora da izgradi prostor za tišinu u svom delu
Tišina je kao ostrvo posred uzburkanog okeana

Pravila za umetnikov odnos prema samoći:

Umetnik mora da izdvoji vreme za velike periode samoće
Samoća je vrlo bitna
Daleko od kuće, daleko od studija, daleko od porodice, daleko od prijatelja
Umetnik treba dugo da ostaje pored vodopada
Umetnik treba dugo da ostaje pored aktivnih vulkana
Umetnik treba dugo da ostaje zagledan u uzburkane reke
Umetnik treba dugo da ostaje zagledan u horizont gde se okean i nebo spajaju
Umetnik treba dugo da ostaje zagledan u zvezde na noćnom nebu

Pripremila: Petrović Jelena

1 KOMENTAR

Ostavite komentar