Pročitajte: šta predstavlja prva godina braka. Šta o mladoženji piše u svetim knjigama još 13 vjekova prije Hrista. Nazivi za svaku godinu braka. Poklon pjesma Plave zvijezde za sve koji su u braku.
Ko se skoro bude oženio, neka ne ide na vojsku, i ne nameći na nj nikakvoga posla; neka bude slobodan u kući svojoj godinu dana i neka se raduje sa ženom svojom koju je doveo. (Peta knjiga Mojsijeva, 24 glava, 5 stih)
I to nije sve, nego i dalje:
I ko je isprosio djevojku a još je nije odveo? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi je odveo. (Peta knjiga Mojsijeva, 20 glava, 7 stih)
Prva godišnjica braka je posvećena radosti supružnika. Ona je za njihovu ljubav, uzajamno poštovanje i bliskost. Godina za njih, kada je mladoženja bio oslobođen odlaska u rat i bilo kakvog posla. (Mojsije je živio 13 vijekova prije dolaska Hrista)
Običaji obilježavanja godišnjice braka, različiti su u raznim zemljama. Najčešće se proslavljaju: prva, peta, deseta, petnaesta, dvadeseta, dvadesetpeta, pedeseta i šezdeseta.
U nekim krajevima se proslavljaju i češće. Zapravo, bilo bi lijepo da svaki par svoje godišnjice obilježava redovno i s radošću, ali zanimljivi su nazivi koje sam pronašla za svaku posebno:
prva – papirna | četrnaesta – slonova kost |
druga – pamučna | petnaesta – kristalna |
treća – kožna | šesnaetsta – staklena |
četvrta – svilena | dvadeseta – porculanska |
peta – drvena | dvadesetpeta – srebrna |
šesta – gvozdena | trideseta – biserna |
sedma – bakarna | tridesetpeta – koralna |
osma – električna | četrdeseta – rubinova |
deveta – glinena | četrdesetpeta – safirova |
deseta – kalajna | pedeseta – zlatna |
jedanaesta – čelična | pedesetpeta – smaragdna |
dvanaesta – lanena | šezdeseta – dijamantska |
trinaesta – čipkana |
Kažu da je prva godina najteža, ali i najslađa. Plava zvijezda Vam želi da svoje bračne partnere osvajate iznova svakog dana i da svaku godišnjicu braka dočekujete istinski srećni što imate jedno drugo.
Poklon “Plave zvijezde” za sve koji su u braku, autor pjesme Jelena Petrović:
Volim te nad čitavim voljenjem
Volim kad izjutra bunovni ređamo
šta smo jedno drugom,
volim kad mi kažeš da sam tvoja pjesma,
ti moja priča,
ja tvoja prva kap rose,
ti moj prvi zrak sunca….
I tako, i tako u nedogled…
Volim kad se i u snu držimo za ruke,
kada su nam ujutru jastuci
priljubljeni jedan uz drugi
volim i kad se bunovna probudim u toku noći
i sva ozarena ti saopštim da mi nedostaješ
iako sam čitavu prethodnu noć
drhtala srećna na otkucajima tvog srca.
Volim kad se i tokom ručka dodirujemo
nogama ispod stola,
volim da mi tada kažeš da smo kao pingvini
volim i kad mi ljubiš dlanove
i kažeš da mi isti mirišu na hljeb.
Volim da sam ti domaćica,
volim kad se ponosim tobom domaćinom.
Volim da okupimo radost,
volim da smo vrelo istog,
Volim kad čitamo,
kad se molimo,
kad se smijemo, plačemo,
Volim kad mi ispuniš želju
pa u dvorištu ipak zakašis dječiju
šarenu ljuljašku.
Volim kad se priljubim uz tebe,
kad sam tvoj krpelj
kad si moj čičak.
Volim što smo drugačiji
volim što jesmo
volim sto sam tvoja i što volim. Sigurno.
I sto jesam voljena. Puno.
I za sve koji maštamo da jednog dana doživimo baš ovu predivnu pjesmu kompozitora, kantautora i pisca Gorana Tadića:
Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,
jer ne znam gde su mi naočare,
da kažeš: “Eto ti ih na nosu, bleso matora.
Tako bi ti i srce još uvek tražio,
da nije bilo mene
da kažem da je na svom mestu.”
Trebaćeš mi u starosti,
da te se sa radošću sećamo,
umesto da te se sećam sa tugom.
Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem
kad kažeš: “E, kad se setim kakva sam bila”,
da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,
jer si mi lepša no ikada.
Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo
kada nas pita gde nam je bila mladost.
Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,
da kažeš: “Bolje mozak, nego srce”.
Trebaćeš mi u starosti,
da ne dopustiš da ostarimo.
Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:
“A rekao si da me ne možeš voleti jače”.
Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš
što tvrdim da doktori nemaju pojma
i ne pijem lekove,
jer si ti najbolji lek za moje srce.
Trebaćeš mi u starosti,
da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:
“Strpi se, gori si od deteta”.
Trebaćeš mi u starosti,
kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.
Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:
“Nije ti valjda opet do toga?”,
a ja da kažem: “Meni je uvek do tebe”.
Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: “Izvini što sam vikala”,
a ja da te tešim: “Nisam te ni shvatio ozbiljno”.
Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,
da kažem: “Reci, pile moje malo, pirgavo”.
Trebaćeš mi u starosti,
da te volim
i kada me starost napusti.
- Priča koja je obišla internet stranice: Djeda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stara i iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u posjeti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe a on mu je rekao da ona već duže vrijeme boluje od alzhajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.
Novinar ga upita ponovo:
- “Pa dobro, a je l’ se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vrijeme, s obzirom da ste stari?“
Djeda odgovori:
- “Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“
Novinar iznenadeno upita:
- “Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovdje ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“
Djeda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče:
- “Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“
Pripremila: Jelena Petrović